Trudnoća predstavlja period velikih muskuloskeletnih, fizioloških i emotivnih promena, ali je to i dalje jedno zdravo stanje organizma. Međutim, navedene promene često mogu prouzrokovati tegobe tokom i nakon trudnoće.
Naime, bol u leđima se javlja kod 50-80% žena u nekom momentu trudnoće, a tegobe se nastavljaju i do godinu dana nakon porođaja kod čak 68% žena. Ono što dodatno komplikuje ovu problematiku jeste činjenica da je primena fizikalnih agenasa ( elektroterapije, laser, magnet, ultrazvuk) i medikamentozne terapije značajno ograničena zbog mogućeg negativnog uticaja na plod.
Uzroci bola u leđima kod trudnica
PROČITAJTE: Zašto bol u leđima i zglobovima ne prolazi?
U trudnoći se dešavaju mnogobrojne promene u okviru muskuloskeletnog sistema koje doprinose nastanku bola u leđima. Smanjuje se kontraktilnost trbušnih mišića zbog njihovog značajnog istezanja, a zbog hormona se smanjuje snaga ligamenata te posledično dolazi do nestabilnosti zglobova ( promene perzistiraju i do 4 meseca nakon porođaja).
Pored toga, dolazi i do poremećaja držanja tela- centar gravitacije se pomera na gore i napred zbog uvećanja uterusa i grudi, naglašava se cervikalna i lumbalna lordoza ( udubljenje u vratnom i donjem delu kičme), ramena se povijaju, naglašava se grudna kifoza ( pogrbljenost u grudnom delu kičme) što dovodi do skraćenja pektoralne muskulature i slabosti stabilizatora lopatica, a mišići vrata se više naprežu da bi kompenzovali protruziju glave ( preteranu isturenost glave ka unapred) i povećanje cervikalne lordoze.
Na kraju, menja se i šema hoda u smislu hoda na široj osnovi i rotacije kukova upolje. Ove promene u posturi se ne koriguju automatski nakon porođaja, a dodatno ih održavaju aktivnosti oko deteta ( prevashodno u savijenom položaju).
Specifični problemi
Najčešći muskuloskeletni problemi koji se javljaju u trudnoći se mogu svrstati u nekoliko entiteta:
1. Diastasis recti tj. razdvajanje mišića prednjeg trbušnog zida– svaka separacija šira od 2 poprečna prsta se smatra značajnom. Javlja se i van trudnoće, ali je incidenca najveća u 3. trimestru ( i do 66%). Ono što je značajno je da se problem održava kod 36% žena i nakon 3 meseca od porođaja. Nastaje zbog uticaja hormona na vezivno tkivo, biomehaničkih promena, a može nastati i u toku samog porođaja. Može biti uzrok bola u donjem delu leđa zbog smanjene sposobnosti trbušne muskulature i torakoabdominalne fascije da stabilizuju karlicu i lumbalni deo kičme. Takođe, predstavlja predispoziciju za ventralnu herniju ( bruh). Ređe se javlja kod žena koje su pre porođaja imale zadovoljavajući tonus trbušne muskulature.
2. Bol u leđima zbog narušene posture– tegobe nastaju zbog zamora mišića, najčešće pri sedenju i stajanju kao i pred kraj dana, a popuštaju nakon odmora ili nakon promene položaja.
3. Sakroilijačni bol– javlja se u predelu sakroilijačne ( spoj donjeg dela kičme i karlice) i sedalne regije, a može se pružati i zadnjom stranom natkolenice do kolena. Tegobe se javljaju pri dužem sedenju, stajanju i hodu, stepenicama, okretanju u krevetu, stajanju na jednoj nozi i rotacijama trupa. Tegobe ne prolaze uvek pri odmoru.
4. Disfunkcija pubične simfize se može javiti izolovano ili u kombinaciji sa sakroilijačnim tegobama i uključuje simptome poput izražene palpatorne bolnosti u predelu pubične simfize, bol koji zrači u preponu i unutrašnji deo natkolenice. Može biti prisutna i značajna separacija u predelu simfize. Tretman pored ergonomske edukacije i vežbi po potrebi može uključiti i korišćenje pelvičnog pojasa za stabilizaciju karlice.
5. Neurokompresivni sindromi- TOS ( thoracic outlet syndrome) i sindrom karpalnog tunela ( incidenca u trudnoći do 41%). Uzrokovani narušenom posturom i zadržavanjem tečnosti u telu, mogu perzistirati i nakon porođaja, naročito ako žena doji. Daju tegobe u vidu bola, trnjenja i/ ili slabosti u jednoj ili obe ruke tj. šake.
6. Lumboishijalgija sa znacima radikulopatije– tegobe su uzrokovane izraženijom protruzijom međupršljenskog diska sa objektivnim znacima radikulopatije tj. trpljenja živca ( narušen osećaj dodira i slabost određene grupe mišića u nozi). Retko se dešava, ali zahteva pomno praćenje od strane fizijatra te poseban program vežbi za smanjenje bola i rasterećenje međupršljenskog diska sa ciljem smanjenja kompresije i oštećenja živca.
Kako treba da izgleda pravilno lečenje
Dokazano je da žene sa zadovoljavajućim stanjem muskuloskeletnog sistema znatno ređe imaju bolove u leđima tokom trudnoće. Iz tog razloga kineziterapija tj. vežbe i ergonomska edukacija ( saveti u vezi sa pravilnim položajima i pokretima u okviru svakodnevnih aktivnosti tokom i nakon trudnoće) zauzimaju ključno mesto u lečenju.
Zbog svih specifičnosti koje sa sobom nosi trudnoća, neophodno je da se prvo sprovede detaljan pregled od strane fizijatra kao i da se terapija sprovodi pod nadzorom fizioterapeuta. Po potrebi se može sprovoditi i relaksaciona ili terapeutska masaža koja ima dokazani benefit na psihofizičko stanje organizma.
Pored vežbi za mišiće trupa ( mišiće duž celog kičmenog stuba, rameno-lopatičnu muskulaturu i trbušne mišiće) potrebno je jačati i mišiće nogu i karličnog dna. Naime, trening mišića karličnog dna može značajno smanjiti urinarnu inkontinenciju ( nevoljno oticanje mokraće), prolaps ( spuštanje) organa karlice i bolove u predelu karlice ( pelvični bolni sindrom).
Da bi bile bezbedne i efikasne, vežbe u trudnoći moraju biti prilagođene novonastalim fiziološkim promenama- povećanom potrebom za kiseonikom, povećanom pritisku u venama nogu, skolonosti ka hipotenziji i povećanju broja otkucaja srca. Zbog toga se preporučuju posebni programi za svaki trimestar, period nakon porođaja kao i pripremni period u okviru planiranja trudnoće.