U svakom momentu oko 1/3 ljudi na planeti ima bol koji je prisutan duže od 3 meseca.
U savremenoj medicini se često zaboravlja na snažnu vezu između uma i tela, tj. veliki uticaj emocija na pojavu fizioloških promena u telu i posledičnih tegoba.
U slučajevima produženog stresa dolazi do nagomilavanja negativnih emocija poput anksioznosti, besa, frustracije, ozlojeđenosti, straha i usamljenosti.
Dugotrajni bolovi u kičmi i zglobovima vrlo često mogu biti i uzrok i posledica navedenih emotivnih stanja.
Stvara se takozvani „ začarani krug“: doživljaj bola-tumačenje bola kao ozbiljne bolesti ili povrede – zaštitno ponašanje – depresija i anksioznost – doživljaj još jačeg bola. Ciklus se nastavlja i kreće se u spirali dobijajući na snazi sa svakim krugom ponavljanja.
U najtežim slučajevima dugotrajna nervna prenadraženost može dovesti do pojave sindroma hroničnog bola, stanja čije lečenje nije nimalo jednostavno.
Ovakvo stanje dovodi do promena u radu simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema, endokrinog i imunog sistema, dovodeći do pojave brojnih pridruženih problema – umora, nesanice, slabe koncentracije, poteškoća sa pamćenjem, glavobolje, bola u vilici, vrtoglavice, zujanja u ušima, trnjenja i slabosti ruku i nogu, probadanja u grudima, lupanja srca, problema sa varenjem, učestalog mokrenja, ali i povećane sklonosti ka alergijama i autoimunim bolestima itd.
Zbog svih ovih simptoma, osoba postaje snažno usmerena na telo. Bolni sindrom počinje da dominira životom – to je prva stvar na koju osobe sa hroničnim bolom pomisle kad se ujutro probude i poslednja pre nego što uveče zaspu.
Hronični bol je izlečiv
Ohrabrujuća je činjenica da je ovaj proces reverzibilan, tj. da ovim pacijentima može da se pomogne, ali je neophodan jedan sveobuhvatni pristup u lečenju.
Prvi korak čini edukacija, odnosno objašnjenja o vezi uzroka bola i mehanizma njegovog nastanka. Razumevanje bola utiče na smanjenje i otklanjanje straha, što omogućava osobi da se lakše izbori sa bolom i smanjuje posledične reakcije ostalih sistema u telu.
Sledi proces menjanja sopstvenih misli. Kada su naša verovanja puna nade i optimistična, um oslobađa supstance koje dovode telo u stanje fiziološkog odmora, koji kontroliše parasimpatički nervni sistem, izazivajući relaksacioni odgovor – smirenje uma i opuštanje tela. U ovom stanju odmora, prirodni samoobnavljajući mehanizmi tela mogu da krenu u “popravku” onoga što je u telu “pokvareno”.
Promena razmišljanja je moguća ali zahteva posvećenost i trud, a često i profesionalnu pomoć. Da biste se odvikli da razmišljate na način kako ste to činili celog života potrebni su vreme i upornost, ali rezultati neće izostati. Ako se odlučite da krenete tim putem, mi smo tu da Vas podržimo!
