Šta je išijas?
Termin lumboišijalgija označava bol koji se pruža od donjeg dela leđa, preko sedalne regije i duž noge i po definiciji bi trebao da ide i ispod kolena tj. u list i/ ili stopalo. U ređim slučajevima bol se pruža samo duž noge, bez zahvatanja leđa. Išijas je najčešće uzrokovan „curenjem“ ili „iskakanjem“ međupršljenskog diska u levu ili desnu stranu te posledičnim pritiskom na neki od nervnih korenova.
Simptomi
Od simptoma se, pored bola, mogu javiti i trnjenje, mravinjanje, zatezanje ili slabost u nozi, a pri pregledu se mogu konstatovati i objektivni znaci poput bolne i ograničene pokretljivosti u krstima, poremećaja osećaja dodira u određenim delovima noge, slabljenja i/ ili gašenja refleksa kao i slabosti određenih mišića. Tegobe u ređim slučajevima mogu biti prisutne i istovremeno u obe noge, ako međupršljenski disk „ iskoči“ put sredine ( medijalna ili centralna protruzija).
Da li je svaki išijas opasan?
Najopasnije i ujedno najurgentnije stanje jeste tzv. sindrom kaude ekvine, tj. pritisak od strane diska na više nerava istovremeno, kada se kod osobe, pored bolova, javlja i problem sa stolicom i/ ili mokrenjem, utrnutošću sedalne i genitalne regije i izraženom slabošću u nogama. Ako se potvrdi ova dijagnoza, potrebno je hitno hirurško lečenje. Pored ovoga, hitnije operativno lečenje ( u prvih 2-3 nedelje) se razmatra i u slučaju naglo nastale i izražene slabosti određenih mišića noge- obično je u pitanju tzv. pad stopala. Nasuprot tome, u preko 95% slučajeva se diskus hernija leči konzervativno – kvalitetnim fizikalnim tretmanom. Kada je posredi blaža diskus hernija, tegobe se obično manifestuju u vidu češćih, ali kraćih epizoda bolova i ukočenosti u krstima, sa mogućim pružanjem bola ili zatezanja i duž noge do kolena i najčešće prolaze na odmor i lekove. U slučajevima umerene i izražene diskus hernije, tegobe su mnogo intenzivnije, duže traju i slabije reaguju na lekove.
Išijas – Dijagnostika
Danas postoji generalni problem u smislu neracionalnog i najčešće nepotrebnog slanja pacijenata na rentgen i magnetnu rezonancu kičme kao i EMNG pregled. U najvećem broju slučajeva nije potrebno odmah raditi dijagnostiku, jer je kvalitetan i detaljan pregled prvi, najvažniji i često dovoljan korak u postavljanju dijagnoze i određivanju odgovarajuće terapije.
Najčešće greške u lečenju
Jedan od problema u lečenju bola u leđima i išijasa predstavlja parcijalno, tj. simptomatsko, lečenje koje se svodi samo na lekove i fizikalne agense ( elektroterapije, laser, magnet, ultrazvuk…), jer se tako leče samo tegobe, a ne i njihov osnovni uzrok. Zbog takvog načina lečenja i rezultati često budu samo delimični i kratkotrajni, a tegobe se ili pogoršavaju, ili se ponavljaju, ili prelaze u hronične bolove koji mogu trajati mesecima i godinama, a onda postaju mnogo veći izazov za lečenje i zahtevaju multidisciplinaran pristup, tj. kombinaciju psihološkog i fizikalnog tretmana. Ako na nepravilno lečenje dodamo i suvišne i pesimistične prognoze lekara – da vam je kičma u katastrofalnom stanju, kao da imate 80 godina, da morate da naučite da živite sa bolom, da kičma ne može da bude bolje nego samo gore, šanse za izlečenjem se smanjuju a povećava se rizik da uđete u začarani krug (bol –strah-bol-strah) zvani hronični bol.
Kako treba da izgleda pravilno lečenje išijasa?
Kao što smo već rekli, prvi korak u lečenju išijasa je detaljan i kvalitetan pregled sa ciljem da se otkrije pravi uzrok problema. Razgovor sa pacijentom je takođe podjednako važan kako bi mu se otklonio strah koji je u najvećem broju slučajeva prisutan. Ukoliko je pacijent već uradio neku dijagnostiku, od izuzetnog značaja je da se ti nalazi pravilno interpretiraju. Zatim fizijatar i fizioterapeut prave individualni plan lečenja (ne postoji isti tretman i iste vežbe za svakog pacijenta) na osnovu stanja celog koštano – zglobnog sistema pacijenta. Često se mora raditi na korekciji celog tela kako bi se tegobe trajno otklonile. Važan korak u lečenje išijasa predstavlja i ergonomska edukacija, tj. obuka o pravilnim položajima i pokretima u okviru svakodnevnih aktivnosti. Ergonomska edukacija značajno doprinosi kako smanjivanju tegoba u akutnoj, bolnoj fazi tako i u prevenciji novog pogoršanja.
Prave vežbe dovode do pravog izlečenja
Vežbe, kao stub lečenja, moraju biti adekvatno i stručno sprovedene, što podrazumeva njihov pravilan tajming ( prerano uvođenje suviše intenzivnih vežbi može dovesti do pogoršanja bola u leđima i išijasa) , individualno prilagođavanje za svakog pacijenta i pravilno izvođenje ( čak i najbolja vežba nepravilno izvedena neće dati zadovoljavajući rezultat). Potrebno je istaći da postoje različiti vidovi vežbi, između ostalog i vežbe za brzo i efikasno smanjenje bolova. Ono što je takođe bitno i ohrabrujuće, jeste da uz odgovarajuće adaptacije, mogu da ih rade i stariji pacijenti. Dodatni cilj vežbi i ergonomske edukacije jeste i korekcija posture tj. nepravilnog držanja tela, jer se vraćanjem kičme u pravilan položaj stvaraju optimalni uslovi za rasterećenje diska i njegovu regeneraciju.
Šta kada bol ne polazi ni pored adekvatne terapije?
U situacijama kada navedene terapije ne daju željene rezultate, veoma je važno da lekar popriča sa pacijentom i u vezi negativnih emocija i životnih okolnosti koje uzrokuju prenadraženost i preosetljivost nervnog sistema i tim putem itekako mogu da utiču i na nastanak i na održavanje išijasa. U tim slučajevima se često radi o tzv. hroničnom bolnom sindromu kada je neophodna i konsultacija psihologa i specifična, kombinovana terapija- psihološke tehnike za smanjenje bola, program vežbi i odgovarajući plan ishrane ( za detalje pročitajte na našem sajtu o programu „ Novi početak“).